Homoljski med nacionalni brend

Među 54 proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom u Srbiji, sada je i - homoljski med.

S jasnom idejom da od svog specifičnog meda napravi biznis, opština Žagubica započela je tu priču, ali se nije zaustavila samo na tome da zaštiti geografsko poreklo u zemlji, već je, preko takozvanog Lisabonskog aranžmana, homoljski med, kao prvi proizvod u Srbiji, dobio i međunarodnu zaštitu geografskog porekla. A da bi proces bio zaokružen, podneta je i prijava za zaštitu dizajna ambalaže.

- Pošto iza svega kontinuirano mora da stoji kvalitet, radimo na stvaranju uslova da se ceo tehnološki postupak, od proizvodnje košnica do pakovanja meda, obavlja ovde – kaže Vladimir Todorović, direktor Pčelarske zadruge Homolje.

- Mi nemamo sopstveni pogon za pakovanje, već radimo po ugovoru s pogonom „Medina”, trenutno najkavlitenijim u Srbiji. Oni su prošle godine iz Srbije izvezli oko 250 tona meda, i to najviše u Nemačku, koja je najveći i uvoznik i izvoznik meda.

Kako čujemo, Ministarstvo poljoprivrede nije imalo sluha ili mogućnosti da pomogne, pa je opština Žagubica, preko opštinskog Udruženja pčelara, finansirala kompletan postupak: od izrade projekata, plaćanja taksi, sve do realizacije. Ministarstvo je učetvovalo u postupku samo davanjem saglasnosti na elaborat, a Zavod za intelektualnu svojinu ispitivanjem ispunjenosti zakonskih i uslova kvaliteta.

- Homoljske livade i pašnjaci prepuni su lekovitog i medonosnog bilja, a kvalitetu meda doprinosi i tehnološki postupak proizvodnje. Kompletan ukus i aromu definiše biljni pokrivač Homolja, kao i tradiconalni način proizvodnje, kombinovan s modernim pčelarenjem, koje podrazumeva profilisane košnice s takozvanim nastavcima. Ako je izdašnija paša, stavi se veći broj nastavaka, ako je skromnija, oni se skinu. Pravougaoni ram omogućava da se on izvuče iz košnice, iz njega iscedi med i ponovo vrati u košnicu – rekao je Todorović.

Homolje je, dodaje Zoran Dragojević, stručnjak iz Zavoda za intelektualnu svojinu, jedna potpuno zaokružena sredina na 760 kvadratnih kilometara, sa svih strana okružena planinama, gde praktično ne postoji mogućnost mešanja pčela s drugim sredinama. To je izrazito siromašna oblast, ali koja se nije zadovoljila time da ima samo oznaku geografskog porekla na domaćem, već i na međunarodnom nivou. Možda je ovo prilika da joj se u tom nastojanju maksimalno pomogne.